Ovih dana na RTS-u emituje se reklama kroz koju narod serbski biva podsećan da je na Kosovu ostala šaka Srba braneći komad svete zemlje i da je ta šaka gladna te da bi bilo dobro da pošaljemo sms u visini od, slagaću, 50 dinara, kako bi taj neko ko je napravio/naručio istu reklamu, dušebrižnik since 1389 d.o.o. mogao te mučene ljude, koji su očigledno veći Srbi od svih nas koji u tom trenutku reklamu i gledamo i da nahrani.
Pošto sam na sažaljenje imuna i ne zapošljavam palac i novčanik još otkako je Katarina Rebrača na račun raka dojke kupovala Šanel cipele imala sam samo snage da održim mali govor televizoru, pre nego sam unapred počela da se radujem novoj epizodi serije Un Paso Adelante koju nam, blagosloven bio, Studio B još jednom reprizira.
Govor je pored par vulgarnosti na račun nepoznate osobe koja oglašava tuđu glad sadržao i to da odbijam da se osećam loše zbog gladnih ljudi na Kosovu koji žive u logoru poznatijem u medijima kao "Srpska enklava" jer u jednom istom takvom, koji se vodi pod geslom građanskih sloboda i evro-integracija živim i sama, i da ako su već gladni, u šta ni jednog sekunda nisam posumnjala, zašto ih kojim slučajem država koja ih kad god im zatrebaju beskrupulozno koristi, i ne nahrani, ili zamoli Novaka Đokovića da plati porez Srbiji, ili bar proda zelenašima orden Svetog Save, ako taj išta vredi, pa da od prihoda pokrije obrok i tog poslednjeg bedema srpstva.
Takođe sam pitala televizor da li tih 50(ak) dinara za sms čini i potvrdu da sam dobra srpkinja i da sam u stilu Kosovke devojke napojila nekog Toplicu ili Miloša? Šteta što u Srbiji danas nema osobe kredibiliteta koji je imao Uroš Predić, pa da me u nekom ovdašnjem post-modernom maniru ovekoveči, kako za samo 50 dinara kupujem legitimitet dobre i odane Srpkinje dok konačno nahranjeni "Srbin sa Kosova" trlja ispoščeni mu stomak i odlazi na Jarinje da da život. Velika je bojazan da bi od svega nastao tek jedan Op-art komad.
Televizor na žalost ništa nije odgovorio, jer tako to valjda ide kad je vlast tiranska, komunikacija je uvek jednosmerna, a vicevi se pričaju tiho, jer ozna sve dozna.
