august.

Poslednji petak u avgustu je najtužniji petak. Već u ponedeljak, autobusi će biti puni dece koja bezglavo jure i glasno ističu mane starijih gospođa koje sede rezignirane. Sada ta deca negde u svojim domovima razmišljaju o lektiri koju nisu pročitali, formulama iz fizike koje nisu provežbali iako su sebi to obećavali celo leto. Devojčice se ipak nisu poljubile sa baš onim dečakom za koga su bile ubeđene da će osvojiti njegovo srce ovog leta, a dečaci su još jednom dokazali da nisu ni izbliza onoliko hrabri koliko su ubeđivali drugove jer za celo leto nisu uradili baš tu odvažnu stvar.

Jedna devojčica je na Kalemegdanu šutnula u stomak i glavu drugu devojčicu. Oko nje su bili dečaci koji su navijali. Prolaznici su bili dosledno inertni. Kada je završila svoj brutalni performans, mirno je otišla sa dečacima. Druga je ostala da leži, pa se i sama pokupila i otišla. I ona, i ova druga, i dečaci, svi će zajedno od ponedeljka u autobuse, profesori će pretiti štrajkom, vlada će ih ignorisati, doći će zima, biće blata, i onda će sledećeg leta sebi opet obećati lektiru, formule i poljubac.